Istorijat i umetnost pravljenja cipura

Cipuro (na grčkom: τσίπουρο) je rakija od komine koja se u Grčkoj pravi na dva načina: kao čista rakija i rakija sa ukusom anisa. Ona koja se proizvodi u regionu Zagori u Epiru je čista. Zrelo grožđe se melje, a zatim se samlevena masa ostavi da odstoji nekoliko dana ili nedelju dana, čisto da započne fermentacija. U prošlosti su ljudi pravili vino i samo od ostataka grožđa bi pravili cipuro kako bi što više iskoristili samu biljku. Ovaj način pravljenja je zastareo i savremeni proizvođači koriste čitavu masu grožđa što u velikoj meri utiče na bolji kvalitet. U sledećoj fazi, masa se stavlja u posudu sa destilaciju. Prva i poslednja serija („glava“ i „rep“) se bacaju. Samo se srednja serija (poznata kao „srce“) se čuva za cipuro. Ceo proces se ponavlja najmanje još jednom, čime se postiže dvostruki ili višestruki rezultat u destilovanju. Na kraju se destilat ostavi da odstoji i sazri. Takođe se može sipati u drvenu burad da odstoji kako bi cipuro dobio „zreliji“ izgled. Cipuro je relativno novo piće i slično je viskiju.