Besa je osnovna i jedinstvena osobina Albanaca posebno na Prokletijama. Radi se o jedinstvenom kodeksu časti među ljudima. Kako su pretežno Katolici, lokalno stanovništvo severne Albanije se zaklinje u Jevanđelje iako kanon Leke Dukađina važi za muslimanske vernike. Kamen nad kojim se polaže zakletva može biti nadgrobni spomenik, običan kamen ili velika stena za koju se veruje da je deo meteora pao s neba, koji se na planini naziva gromova stena. Zakletva se daje nad kamenom u vezi sa istinom koju tvrde dve strane, bilo da se radi o dva pojedinca, dve porodice ili čak dve zajednice. Istina odvaja život i smrt, ali takođe granice imovine ili red navodnjavanja zemljišta. Zakletva nad kamenom je najteža i najiskrenija. Takođe se koristila i za optužbe. U nekim slučajevima, svako bi u svojoj levoj ruci držao kamen dodirujući ga desnom rukom i govorio: „Neka mi Bog pomogne da ni ja niti bilo ko moj ne prekrši ovu zakletvu“. Vremenom je ovaj ritual zaklinjanja nad kamenom postao sve ređi.
